Милутин Бојић (1892 – 1917)

Ова година је веома значајна јер се у овој години обележава 125 година од рођења Милутина Бојића и 100 година од његове смрти. Милутин Бојић је био српски песник, драмски писац, књижевни критичар и позоришни рецензент. У основну школу је ишао у Београд. Учествовао је у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Иако је живео само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. Његово најпознатије дело јесте ,,Плава гробница”.

         Плава гробница  (одломак)

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата

И на мртве алге тресетница пада,

Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,

Да не руши вечни покој палих чета?

Из дубоког јаза мирни дремеж чили,

А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна

За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.

Тиха као поноћ врх острвља јужна,

Мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина

Да побожност расте врх вода просута

И ваздухом игра чудна пантомима?

То велика душа покојника лута.(...)                                                    

        Јелена Чортановачки VIII-2