Речник једног орача

Каз' сам синоћ жени

Да ми јачи фруштук спреми,

На орање ја се спремам

и времена пуно немам.

Лепо јутро освануло

Сунце је већ грануло

из фуруне хлеб мирише

на асталу свега више.

Фруштук ја сам обавио

И торбу сам себи спремио,

нахранио вранца свога

и урадио доста тога.

Изв'о сам вранца из штале

и стављам му у уста жвале.

Качим кајасе и ам жути

јер нас чека пут дуги.

Отвори нам жена капију

и ми полако на нашу ћуприју,

пут атара ми крећемо

и на бразду сад скрећемо.

Качим за вранца

свој стари плуг

и крећемо

у круг, у круг.

                                                                                    Немања Инђић IV-2