Екологија

У суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења.

Екологија, као наука широког поља проучавања, може се поделити на неколико главних и споредних субдисциплина: главне субдисциплине су (поређане по „гнездима“ од мање обимних ка обимнијим):

·         бихевиористичка екологија која проучава еколошке и еволуционистичке основе животињског понашања и улогу понашања у прилагођавању животиња њиховим еколошким стаништима;

·         популацијска екологија (или аутоекологија) која се бави популацијом динамиком унутар врста и њеном повезаношћу са факторима природне средине.

·         екологија животне заједнице (или синекологија) која проучава односе међу врстама у одређеној еколошкој заједници;

·         екологија предела која проучава међуодносе слабије уочљивих делова предела;

·          екологија екосистема која проучава размену енергије и материје кроз екосистеме;

·         општа екологија која се бави проблематиком на макроеколошком нивоу.

Заштита околине и природних ресурса

Деца у предшколском узрасту не поседују знања која имају одрасли, а тада формирају основне ставове и ту је улога одраслих најважнија. Ако им и кажемо и покажемо делима – сви смо на добитку. Навике које се тада стичу остају за цео живот, а посебно је важно да деца знају разлоге. Наиме, ако тада схвате узрочно-последичну зависност између човека и природе, добићемо активне и одговорне особе према природи када те особе постану одрасли људи. Моћи ће да схвате шта значи податак да ће климатске промене да смање глобалну производњу хране за 40 % од 2100. године, што ће директно да угрози егзистенцију њихове деце. Зато је значајно да деца већ у том узрасту схвате потребу за прикупљањем секундарних сировина, појам рециклаже и потребу да сачувамо природне ресурсе и заштитимо животну средину.

Зашто је важно чувати шуме?

Шуме су ,,плућа планете” и најодговорније су за производњу кисеоника у процесу фотосинтезе. Кисеоник је неопходан гас који и ми удишемо. Осим тога, кисеоник је и главни састојак озона (О3), па се и дебљина овог омотача смањује, што доводи до пораста оболелих од малигних обољења коже, пре свега, меланома.

Уништавањем шума долази до повећања количине CO2, који настаје сагоревањем фосилних горива. Биљке га користе у процесу фотосинтезе и на тај начин смањују његову количину у атмосфери. Угљен-диоксид је најважнији узрочник појаве ефекта ,,стаклене баште” – глобалног загревања.

Уништавање шума доводи до нарушавања целокупног екосистема. Наиме, шуме не подразумевају само дрвеће, већ и остале биљке и животиње које своје станиште налазе тамо.

Обележавање чистог ваздуха – 3. новембар

Светски дан чистог ваздуха обележава се широм света 3. новембра и то различитим манифестацијама. Главни извори загађења ваздуха су индустрија, саобраћај и загревање станова. Саобраћај је у нашој земљи један од највећих загађивача ваздуха, а узроци су лош квалитет моторних горива и употреба старих возила без катализатора. Сагоревањем 1 литра горива ослобађа се приближно 2, 5 кг угљен-диоксида, који је један од највећих криваца глобалног загревања. Кључни разлог повећања концетрације овог гаса у атмосфери је све веће коришћење фосилних горива (угаљ, нафта, гас) и сеча шума. Поред саобраћаја, озбиљни проблеми настају сагоревањем угља лошег квалитета у термоелектранама. Концетрација честица чађи и CO2 је у неколико индустријских градова на критичној граници, што веома негативно утиче на здравље људи.

Повећање броја разних болести, изазваних нечистим ваздухом, задњих година је алармантно, а посебно је то случај у градовима.

                                                                                                            Александар Поповић VI-2