Стари Рим

Антички Рим (често називан и као стари или древни Рим) била је цивилизација која је настала од града – државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Источно римско царство, чији је центар био Констанитинопољ, обично се назива Византијско царство након 476. године.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима.

Настанак Рима

На основу староримских извора оснивање Рима се везује за 753. п. н. е. Већ од 10. века п. н. е. постојала су на брегу Капитолу прва насеља. Касније су се раширила на брежуљке код реке Тибар и њиховим спајањем је настао град чији је верски и политички центар био Капитол. Оснивање града у средини 8. века п. н. е. се поклапа са колонизацијом Италије.

Према легенди

Према легенди, настанак Рима надовезао се на историју Троје. Потомци Енеје, сина Анхиса и богиње Венере, браћа близанци – Ромул и Рем били су по наређењу Амулија, краља града Алба Лонге, одмах по рођењу бачени у Тибар. Како је близанце родила весталка Реа Силвија, са богом рата Марса, богови су уредили да сандук са близанцима река избаци на обалу где их је у прво време усвојила вучица. Браћа су касније убила краља Алба Лонге и основали су властити град на месту где их је некада вода избацила. Пошто се Рем наругао браздама којима је његов брат означио будуће зидине града, Ромул га је убио. Услед тога, град је добио име по Ромулу — Рома тј. Рим, а Ромул је постао први од седам легендарних краљева Рима.

Римски сенатори

Сенат (лат. Senatus) или веће стараца, развио се од већа родовских старешина. То је стара римска институција, која је за време краљева имала велики углед и моћ. На почетку било је 300 сенатора, да би их у II веку п. н. е. било 600, а у I и 900 чланова. Сенат је био састављен од актуелних и бивших највиших функционера — магистрата, који су распоређени по утврђеном списку. Тај списак се називао албум, по чијем су редоследу чланови добијали реч на расправама и претресима сената. Председавајући сената се називао принцепс, и налазио се на врху списка у албуму. Није имао извршну власт, али је морао да одобри скупштинске одлуке да би биле важеће. Принцепси су били бивши квестори и цензори, председавали су и износили мишљења и усмеравали расправу. Сенат је сазиван од стране највиших магистрата: конзула, претора, трибуна — крајем Републике. Након излагања сазивача и расправе, сенатори су одлучивали гласањем, носили су тоге са пурпурном врпцом. Одлучивано је о финансијским питањима — годишњој количини кованог новца, избору ратне политике, примао је стране државнике на преговоре, одређивао је провинције за наредну годину бившим конзулима на управу. Сенат је формално био саветодавна установа, али пошто је био сачињен од саме аристократије, постао је највиша установа републике. Решавао је религијска питања, и доносио одлуку о вредности власти — диктатури.

Римски легионари и легије

Римска легија била је основна јединица римске копнене војске. Легионар је био војник - припадник легије. Римска војска је бројала 60 легија у времену успона и око 18 легија у време криза.

Реконструкција римске легије: